Вршилац дужности директора Аграрног фонда Града Бијељина Славиша Глигоревић рекао је данас Срни да исплата заосталих дуговања семберским пољопривредницима, али и подстицаја за текућу годину, зависи од тога када ће Фонд на располагању имати средства која су му предвиђена буџетом.
"Аграрни фонд није повукао ниједну КМ од предвиђених милион КМ, што зависи прије свега од градоначелника Бијељине. Онда кад их добијемо и када нам буду на располагању, предвиђено је да се исплаћују квартално, а пошто средстава још нема, ми ћемо прво измирити дуговања из 2015. године, а онда дио захтјева из 2016. године", рекао је Глигоревић.
Он је подсјетио да Аграрни фонд града Бијељина, на име подстицаја, семберским пољопривредницима из прошле године дугује 25.000 КМ, а да је Правилник за дођелу подстицајних средстава усвојен у априлу.
Глигоревић је истакао да је буџетом за подстицај аграру ове године предвиђено 1.100.000 КМ, а дио тих средстава намијењен је Ођељењу за привреду и пољопривреду, а милиона КМ Аграрном фонду.
Он је рекао да је Аграрни фонд још у фази прикупљања захтјева и података за овогодишње подстицаје што би могло трајати и до пред крај године.
"Нисмо још доносили одлуке у вези са подстицајима, нити смо их разматрали, све док не будемо имали комплетан увид у досадашње стање", каже Глигоревић.
Он напомиње да су једна од највећих ставки у Агарном фонду захтјеви за рурали развој, од реалних до помало нереалних.
"Основна намјена Аграрног фонда по мени је развој пољопривреде и њено унапређење, што досада није био случај, него су сви правилници у претходном периоду били више социјалног карактера, а не развојног", рекао је Глигоревић.
Он сматра да пољопривреда мора бити одржива, јер се само на тај начин нешто мора и може учинити како би пољопривредник био задовољан и остао на селу.
"Милион КМ, ипак, није довољан за помоћ пољопривреди да се било шта промијени у том смјеру. Ако се буде користио на начин како је до сада тек онда пољопривредник неће осјетити ништа од тих средстава", оцијенио је Глигоревић.
Он је напоменуо да је тренутно најактуелније питање откупа пшенице те колика ће бити откупна цијена по килограму коју ће Фонд субвенционисати.
"Аграрни фонд интензивно ради на овој мјери, вршили смо испитивања, рачунали и дошли до тога да би, релокацијом одређених средстава, да пољопривредницима дамо по три фенинга за килограм откупне пшенице. Наравно, то би Скупштина града требало да усвоји", рекао је Глигоревић.
Према његовим ријечима, на овај начин би требало обезбиједити 500 до 600 хиљада КМ, а то се може учинити смањењем или укидањем неких ставки као што је новац намијењен за предизборне ђелатности и сврхе.
"Желимо из Аграног фонда што већи дио средстава директно улагати у пољопривреду", рекао је Глигоревић који је однедавно на функцији вршиоца дужности Аграрног фонда Бијељина.
Извор: Infobijeljina.com
